Pod pojmom obnovljivi izvori energije (OIE) podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija i dr.
U poslednje vreme u svetu je rastući trend korišćenja obnovljivih izvora energije. Po proceni Svetskog Energetskog Foruma (WEC) ukupno instalisani kapaciteti mini hidroelektrana u svetu će se uvećati do 55 GW u toku 2010. godine. Postoje različita tumačenja pojma mini hidroelektrane, koje se razlikuju od zemlje do zemlje. U Evropi se sve više prihvata kapacitet do 10 MW instalisane snage, što je prihvaćeno i od strane Evropske Komisije, Evropske Asocijacije malih Hidroelektrana (The European Small Hydropower Association), kao i UNIPEDE (International Union of Producers and Distributors of Electricity).
Kao prvi korak strategije za obnovljive izvore energije, Evropska komisija je usvojila dokument „Green Paper“ 20. novembra 1996. godine, u kojem je postavljen cilj da se u ukupnoj potrošnji energije u okviru Evropske unije, 12% bude proizvedeno iz obnovljivih izvora. U prethodnom periodu, udeo obnovljivih izvora je najviše postignut korišćem velikih hidroelektrana. Medjutim, potencijal za dalji razvoj je jako limitiran usled ekoloških ograničenja. Nasuprot tome, istraživanja pokazuju da je kod mini hidroelektrana samo 20% potencijala je iskorišćeno.
MHE u Srbiji
Potencijal malih vodotokova, na kojima se mogu graditi male hidroelektrane, iznosi oko 0,4 miliona ten (tona naftog ekvivalenta) godišnje - ili 3% od ukupnog potencijala obnovljivih izvora u Srbiji. Mini hidroelektrane su energetski objekti snage do 10 MW i spadaju u kategoriju povlašćenih proizvođača energije. Iskorišćenjem ukupnog energetskog potencijala mini hidroelektrana moguće je proizvesti oko 5% od ukupne proizvodnje električne energije u Republici Srbiji (34 400 GWh/god ostvareno u 2006. godini) i oko 15% sadašnje proizvodnje električne energije u hidroelektranama (10 900 GWh/god). Energetski potencijal vodotokova i lokacije za izgradnju malih hidroelektrana određene su dokumentom „Katastar malih hidroelektrana na teritoriji SR Srbije van SAP" iz 1987. godine, koji su za potrebe JP Združene elektroprivrede izradili „Energoprojekt - Hidroinženjering" i Institut „Jaroslav Černi", kao i katastrom malih hidroelektrana u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, u kome je obrađeno 13 hidroelektrana („Hidroinvest" DTD, 1989. godine).